Sedimentne Stene

Sedimentne ili taložne stene (lat. sedimentare - taložiti) su nastale od produkata hemijske i mehaničke prerade ranije stvorenih magmatskih, starijih sedimentnih i metamorfnih stena. Javljaju se u vidu naslaga (slojeva).

Da bi došlo do formiranja sedimentne stene neophodno je da se ispune sledeći uslovi:

 -  površinsko raspadanje stena
 -  transport materijala nastalog raspadanjem stena
 -  taloženje (sedimentacija) transportovanog materijala
 -  dijageneza (litifikacija, očvršćavanje) nataloženog materijala.

Nastanak sedimentnih stena je na niskim temperaturama, najčešće 0-25°C, a ređe nastaju i na nižim i višim temperaturama, i niskim pritiscima, od 1 bar do nekoliko stotina bara.

Dve vrste sedimentnih stena: šejl preko koga leži krečnjak, Plato Kimberlend, Tenesi.

 Podela sedimentnih stena
  Podela sedimentnih stena se može vršiti na osnovu više kriterijuma:

  -  na osnovu načina postanka (geneze)
        klastične sedimentne stene ili mehaničke sedimentne stene, nastaju taloženjem minerala različitog sastava i veličine эrna. U njih spadaju šljunkovite i peskovite stene.
        hemijske sedimentne stene (se obrazuju izlučivanjem i taloženjem raznih soli koje se nalaze rastvoreni u vodi).
       organogene sedimentne stene (sadrže fosilne ostatke biljaka i životinja)

  -  na osnovu dijagenetskih karakteristika (stepena litifikacije)
        nevezane
        poluvezane
        vezane

  -  na osnovu granulometrijskih karakteristika i sastava
        psefiti
        psamiti
        alevriti
        peliti

Izučavanjem uslova stvaranja sedimentnih stena bavi se sedimentologija, dok se proučavanjem ove vrste stena bavi petrologija sedimentnih stena.

Primeri sedimentnih stena: pesak, peščar, karbonatne stene, glinovite stene, kaustobioliti (stene koje su zapaljive) npr. nafta, asfalt, ugljevi...