Metamorfne stene nastaju procesom metamorfoze, menjanjem, transformacijom, od neke stene. Pod metamorfozom se podrazumeva delovanje visoke temperature pritiska, vodene pare i gasova.
Metamorfoza se odvija u temperaturnim granicama od 180°C (po nekima 200°C), što predstavlja gornju granicu dijageneze, do početka anateksisa - parcijalnog topljenja mase (a ta granica zavisi od sastava protolita - prvobitne stene). Protolit je podvrgnut delovanju toplote i pritiska što uzrokuje duboke fizičke i/ili hemijske promene. Protolit može biti sedimentna stena, magmatska stena ili neka druga metamorfna stena.
Podela metamorfnih stena
Metamorfne stene grade veliki deo Zemljine kore, a klasifikovane su prema načinu nastanka, strukturi i teksturi, hemijskom i mineralnom sastavu.
Nastaju na više načina prema čemu se dele na:
- Dinamo-metamorfne
(nastaju duboko ispod površine Zemlje delovanjem visokih pritisaka i temperatura)
- Kontaktno-metamorfne
(prodiranjem magme u okolnu stensku masu, na njihovom kontaktu dolazi do „prženja“ stena)
- Kataklastično-metamorfne
(delovanjem usmerenog dinamičkog pritiska (npr. smicanje dva bloka stena)
Mineralni sastav
Utvrđivanjem prisustva minerala koji kristališu na visokom temperaturama i pritiscima, kao što su silmanit, kijanit, staurolit, andaluzit osnovni je indikator da je stena metamorfna. Prisustvo drugih minerala poput olivina, piroksena, amfibola, liskuna, feldspata i kvarca, je često, ali oni nisu indikatori da je stena nastala procesom metamorfizma. Objašnjenje leži u činjenici da se proces kristalizacije različitih minerala odvija pod različitim uslovima. Tako minerali koji su nastali na višim temperaturama i pritiscima, tokom formiranja magmatskih stena, kasnijim metamorfnim izmenama stenske mase koji se odvijaju na nižim temperaturama i pritiscima, neće rekristalisati. Dakle takvi minerali neće menjati svoju kristalnu rešetku niti hemijski sastav.
Proučavanjem metamorfnih stena, ogoljenih na Zemljinoj površini zbog procesa izdizanja i delovanja erozije, dobijaju se vrlo vredne informacije o temperaturama i pritiscima koji se javljaju na velikim dubinama unutar Zemljine kore, upravo na osnovu poznavanja pritisaka i temperatura pri kojima dolazi do kristalizacije određenih minerala, odnosno pri kojima ne dolazi do rekristalizacije drugih minerala.
Najpoznatije metamorfne stene su : kvarcit, mermer, gnajs, škriljac i još mnogo drugih.
Metamorfoza se odvija u temperaturnim granicama od 180°C (po nekima 200°C), što predstavlja gornju granicu dijageneze, do početka anateksisa - parcijalnog topljenja mase (a ta granica zavisi od sastava protolita - prvobitne stene). Protolit je podvrgnut delovanju toplote i pritiska što uzrokuje duboke fizičke i/ili hemijske promene. Protolit može biti sedimentna stena, magmatska stena ili neka druga metamorfna stena.
Izgled metamorfne stene (kvarcit), Geološki muzej Univerziteta u Tartuu
Podela metamorfnih stena 
Metamorfne stene grade veliki deo Zemljine kore, a klasifikovane su prema načinu nastanka, strukturi i teksturi, hemijskom i mineralnom sastavu.
Nastaju na više načina prema čemu se dele na:
- Dinamo-metamorfne
(nastaju duboko ispod površine Zemlje delovanjem visokih pritisaka i temperatura)
- Kontaktno-metamorfne
(prodiranjem magme u okolnu stensku masu, na njihovom kontaktu dolazi do „prženja“ stena)
- Kataklastično-metamorfne
(delovanjem usmerenog dinamičkog pritiska (npr. smicanje dva bloka stena)
Mineralni sastav
Utvrđivanjem prisustva minerala koji kristališu na visokom temperaturama i pritiscima, kao što su silmanit, kijanit, staurolit, andaluzit osnovni je indikator da je stena metamorfna. Prisustvo drugih minerala poput olivina, piroksena, amfibola, liskuna, feldspata i kvarca, je često, ali oni nisu indikatori da je stena nastala procesom metamorfizma. Objašnjenje leži u činjenici da se proces kristalizacije različitih minerala odvija pod različitim uslovima. Tako minerali koji su nastali na višim temperaturama i pritiscima, tokom formiranja magmatskih stena, kasnijim metamorfnim izmenama stenske mase koji se odvijaju na nižim temperaturama i pritiscima, neće rekristalisati. Dakle takvi minerali neće menjati svoju kristalnu rešetku niti hemijski sastav.
Proučavanjem metamorfnih stena, ogoljenih na Zemljinoj površini zbog procesa izdizanja i delovanja erozije, dobijaju se vrlo vredne informacije o temperaturama i pritiscima koji se javljaju na velikim dubinama unutar Zemljine kore, upravo na osnovu poznavanja pritisaka i temperatura pri kojima dolazi do kristalizacije određenih minerala, odnosno pri kojima ne dolazi do rekristalizacije drugih minerala.
Najpoznatije metamorfne stene su : kvarcit, mermer, gnajs, škriljac i još mnogo drugih.
Proučavanjem metamorfnih stena, ogoljenih na Zemljinoj površini zbog procesa izdizanja i delovanja erozije, dobijaju se vrlo vredne informacije o temperaturama i pritiscima koji se javljaju na velikim dubinama unutar Zemljine kore, upravo na osnovu poznavanja pritisaka i temperatura pri kojima dolazi do kristalizacije određenih minerala, odnosno pri kojima ne dolazi do rekristalizacije drugih minerala
ReplyDelete